SPOLJNOTRGOVINSKO POSLOVANJE
Spoljnotrgovinsko poslovanje predstavlja, komunikaciju sa spoljašnjim svetom, odnosno prekogranični promet roba i usluga.
Za svaku zemlju je jako bitan momenat odnosa sa inostranstvom, kao vrlo značajan deo ekonomske aktivnosti svake zemlje.U savremenom svetu nijedna zemlja bez obzira na svoje razvojne potencijale i uslove nije sama sebi dovoljna, poseno ne u ekonomiji i ekonomskom razvoju.Zbog toga kažemo da su sve zemlje ekonomski upućene jedna na drugu, odnosno u stanju su međusobne uslovljenosti i zavisnosti.Priroda ekonomskog života i ekonomske aktivnosti ruši sve prepreke-pa čak i međudržavne granice i to i onda kada su one razdvijene političkim ili nekom drugim činiocima.
Savremena ekonomska teorija i praksa, međunarodnim ekonomskim odnosima i spoljnotrgovinskom poslovanju pridaju posebnu pažnju i značaj.U osnovi toga stoje ekonomski interesi država i njihova ekonomija.Iz međunarodnog ekonomskog okruženja dolaze brojni uticaji koji su od naročitog značaja za privredni razvoj i tekuću ekonomsku stabilnost svake zemlje.
Možemo reći da u osnovi međunarodnih ekonomskih odnosa stoje tri razloga zbog kojih zemlje pojedinačno učestvuju u njima.
· Razlike u uslovima proizvodnje među zemljama i područijima sveta
· Opadajući troškovi proizvodnje
· Različitost u ukusima-veća ponuda na tržištu i potpunije zadovoljavanje potreba.
Zbog toga svaka zemlja nastoji da u svojoj spoljnotrgovinskoj aktivnosti iskoristi komparativne prednosti koje ima u proizvodnji određenih proizvoda i usluga u odnosu na druge zemlje sa kojima održava ekonomske odnose.Te prednosti se ispoljavaju kao korišćenje sopstvenih povoljnih uslova za njihovu proizvodnju, niži troškovi proizvodnje, bolji kvalitet proizvoda, viši stepen primene tehnike i tehnologije.U krajnjem to omogućava viši nivo produktivnosti rada i doprinosi rastu dohotka.
Sve zemlje savremenog sveta, manje ili više ekonomski su upućene jedna na drugu, odnosno stoje u međusobnoj ekonomskoj zavisnosti i uslovljenosti.Danas nema apsolutno autarhičnih privreda koje bi same sebi bile dovoljne.Ni jedna državna zajednica ne podmiruje svoje materijalne potrebe isključivo svojom proizvodnjom, deo tih potreba podmiruje uvozom materijalnih dobara iz drugih zemalja, a deo sopstvene proizvodnje namenjen je zadovoljavanju potreba u inostranstvu.Ako bi se upitali zašto je to tako, moramo pre svega ukazati na brojne činioce koji konkretnije obrazlažu nužnost uspostavljanja i razvijanja ekonomskih odnosa sa inostranstvom svake zemlje posebno.
Poznato je da su prirodna bogatstva kao što su energetski izvori, rudna i mineralna bogatstva, prirodni i klimatski uslovi-kao faktori proizvodnje, neravnomerno raspoređeni u svetu.Nijedna zemlja ma koliko ona bila velika ne raspolaže u dovoljnim količinama i u odgovarajućem kvalitetu svim tim uslovima.Postoje zemlje koje imaju velike izvore nafte, ali ne i dovoljno pitke vode, zemlje koje imaju rude gvožđa ali nemaju električne energije, postoje zemlje koje imaju povoljne uslove za proizvodnju industrijskih ali ne i poljoprivrednih proizvoda i obrnuto, klimatski uslovi diktiraju mogućnosti i strukturu poljoprivredne proizvodnje ali i strukturu potrošnje.Ako bi svaka zemlja pojedinačno zasnivala svoju proizvodnju samo na sopstvenim prirodnim uslovima i iazvorima, onda bi struktura te proizvodnje bila vrlo siromašna, ekonomski vrlo neracionalna a proizvodnja mogih proizvoda nemoguća.
Međutim, zahvalujući spoljnoj trgovini dolazi do prevazilaženja neravnomernosti u rasporedu prirodnih bogatstava i uslova, kao činioca razvoja proizvodnje.Zemlje koje nemaju svoje izvore nafte uvozom iz drugih zemalja podmiruju potrebe za njom, isto to čine zemlje koje nemaju prirodnih bogatstava u gvožđu, obojenom metalima, mineralnim sirovinama i dr.Zahvaljujući spoljnoj trgovini i međunarodnoj razmeni ponuda poljoprivrednih proizvoda gotovo je ista u svim zemljama sveta bez obzira na postojanje velikih prirodnih i klimatskih razlika koje opredeljuju mogućnosti proizvodnje pojedinih poljoprivrednih proizvoda u tim zemljama pojedinčno.Tako, na primer, tropsko voće i povrće danas se gotovo podjednako nalazi na tržištima poljoprivrednih proizvoda zemalja u kojima se ono gaji kao i zemljama gde ne postoje prirodni uslovi za njihovu proizvodnju.
Međunarodni ekonomski odnosi i, posebno, spoljna trgovina dovode do ubrazanja naučnog i tehničko-tehnološkog razvoja u svetskim razmerama i svakoj zemlji posebno.Inovacije u nauci, tehnici, i tehnologiji danas se brzo šire svetom čime se prevazilazi neravnomernost u tehničko-tehnološkom napretku.Na taj način se doprinosi ubrzanju razvoja proizvodnje ali i potrošnje u svetu.Taj proces ima naročit značaj za one zemlje koje nisu u stanju da same razvijaju nauku i naučna istraživanja kao pretpostavke razvoja svoje proizvodnje.Spoljna trgovina i uopšte međunarodni ekonomski odnosi, prenose znanja iz jednog u druge delove sveta koja su sadržana u novim mašinama, proizvodnoj opremi, proizvodima namenjenim zadovoljavanju različitih potreba i na druge načine.Te njihove funkcije čine međunarodne ekonomske odnose veoma značajnim faktorom tehničko-tehnološkog progresa u svetu .
Kako će se privreda jedne zemlje razvijati u velikoj meri zavisi od veličine njenog unutrašnjeg tržišta.U zavisnosti od njega vrši se dimenzioniranje i strukturiranje domaće proizvodnje na globalnom makroekonomskom planu kao i optimizairanje proizvodnih i drugih kapaciteta za proizvodnju pojedinačnih proizvoda na mikroekonomskom nivou.Bez spoljne trgovine u mnogim zemljama ne bi bilo ekonomski racionalno organizovati proizvodnju onih proizvoda čija se racionalnost postiže njihovom masovnom i velikoserijskom proizvodnjom ili za čiju proizvodnju je potreban veliki kapital.U svim tim slučajevima veličina ili bolje reći malo unutrašnje tržište, javlja se kao limitirajući faktor razvoja proizvodnje u malim zemljama.Ali u uslovima razvijene spoljne trgovine moguće je i u malim zemljama dimenzionirati obim proizvodnje i strukturirati je prema zahtevima ne samo sopstvenog-domaćeg, već i međunarodnog tržišta.Time se produbljuje proces specijalizacije i međunarodne podele rada, a sve to ima pozitivan uticaj na rast i razvoj proizvodnje u svakoj zemlji pojedinačno i u svetskim razmerama.
Spoljnom trgovinom, konkretnije uvozom i izvozom roba i usluga, utiče se na regulisanjeodnosa ponude i tražnje na domaćem tržištu.Uvozom se povećava obim ponude roba na tom tržištu, odnosno menja struktura te ponude i usklađuje se sa zahtevima tražnje.Na drugoj strani, izvozom roba i usluga smanjuje se njihova pojedinačna ponuda na tržištu.Izvozom se omogućuje rast njihove proizvodnje iznad nivoa potreba domaćeg tržišta.Putem spoljnotrgovinske razmene viškovi jednih proizvoda pretvaraju se u one proizvode kojih nema dovoljno na domaćem tržištu, što je značajno sa stanovišta zadovoljavanja potreba društva, ali i stabilnosti tekućih ekonomskih kretanja.Odsustvo inostrane robe sa domaćeg tržišta dovodi do monopola domaćih proizvođača na njemu i rađa čitav niz ekonomskih neracionalnosti kako na tržištu tako i u proizvodnji i potrošnji.
Razvoj međunarodnih ekonomskih odnosa uslovio je rastući značaj međunarodne podele rada u kojoj, sa manje ili više uspeha, učestvuju sve zemlje sveta.Suština te podele rada jeste u tome da se svaka zemlja specijalizuje za proizvodnju onih proizvoda za koje ima najpovoljnije ekonomske i druge uslove i da se sa tim proizvodima izlazi na međunarodno tržište.U toj proizvodnji ona ostvaruje u svetskim razmerama nadprosečnu produktivnost rada, niske troškove proizvodnje, brz tehničko-tehnološki razvoj proizvoda i dr.
Spoljna trgovina podrazumeva promet robe između različitih zemalja, odnosno-vrši se između dva ili više područja koja su ograđena državnim ili carinskim granicama, pa je prolaz robe preko državne ili carinske granice osnovni kriterijum za razlikovanje spoljne od unutrašnje trgovine.Međunarodna razmena roba-njihov izvoz i uvoz, jeste najstariji i danas najrasprostranjeniji sadržajni element međunarodnih ekonomskih odnosa.To je uslovljeno činjenicom da je proizvodnjamaterijalnih dobara osnovni element ekonomske aktivnosti svakog društva, pa je i normalno da njihova međunarodna razmena bude najznačajniji element međunarodnih ekonomskih odnosa.
Promet usluga predstavlja još jedan element spoljnotrgovinskog poslovanja.Ovde je bitno da su davalac i korisnik usluga iz različitih zemalja, odnosno da je pružena usluga predmet deviznog plaćanja zbog čega se ovakav promet naziva-nevidljivim izvozom, odnosno uvozom.
MERKANTILISTIČKO SHVATANJE SPOLJNE TRGOVINE
Praktična pitanja i probleme međunarodne trgovine i trgovinske politike prvi put su pokušali da na teorijskoj osnovi izuče i obrade merkantilisti.Merkantilističke koncepcije su na snazi od početka 16 do sredine 18. Veka.To je istorijsko razdoblje stvaranja i uspona kolonijalnih sila, otkrivanja i osvajanja novih teritorija u kome je izvršeno povezivanje svih delova sveta preko međunarodne trgovine.
Koncepcije merkantilista o spoljnoj trgovini nastale su u epohi prvobitne akumulacije kapitala kada je vodeću ulogu imao trgovinski kapital.Osnovni stavovi merkantilističke škole jesu aktivan spoljnotrgovinski bilans, kao osnovni cilj spoljnotrgovinske politike, i akumulacija plemenitih metala.Merkantilisti su smatrali da je izvor i osnova društvenog bogatstva u nagomilavanju plemenitih metala.Bogatstvo je isključivo imovina u novcu, zlatu , srebru.Ako zemlja nema sopstvene rudnike zlata i srebra, onda je jedini način, ako se isključi porobljavanje i pljačkanje druginh nacija, po mišljenju merkantilista, bio da se dođe do novih količina metala aktivan saldo spoljnotrgovinskog bilansa, odnosno veći izvoz od uvoza roba.
Direktan izvor bogatstva je razmena odnosno trgovina robom, dok je proizvodnja samo preduslov za stvaranje bogatstva.Razmena robe je izvor profita, jer se roba prodaje skuplje nego što se kupuje.Pri tome, merkantilisti ne smatraju svaku razmenu izvorom bogatstva, već samo razmenu roba između država, dakle spoljnu trgovinu.Za razliku od unutrašnje trgovine, u kojoj se novac premešta sa jednog mesta u zemlji na drugo, pri čemu jedan domaći subjekt dobija, a drugi gubi, spoljna trgovina, uz uslov da izvoz bude veći od uvoza robe, povećava nacionalno bogatstvo, jer dolazi do priliva plemenitih metala u zemlji.
Merkantilističko shvatanje spoljnotrgovinske politike prošlo je u svom razvoju kroz dve faze:rani merkantilizam i razvijeni merkantilizam.U fazi ranog merkantilizma glavni stav merkantilista svodio se na zahtev da svaki učesnik u spoljnoj trgovini ostvaruje pozitivan saldo u robnoj razmeni sa inostranstvom.Pri tome se insistiralo na strogoj kontroli spoljnotrgovinskih tokova i platnih transakcija, s ciljem da se ograniči odliv zlata i srebra u inostranstvo.
U fazi razvijenog merkantilizma donekle se ublažavaju restriktivni postulati ranog merkantilizma i nagoveštava ekonomska neopravdanost njihovog provođenja na duži rok, kako sa stanovišta zemlje koja ih primenjuje tako i sa stanovišta drugih zemalja sa kojima se obavlja robna razmena.Usled grubog ignorisanja trgovinskih interesa spoljnotrgovinskih partnera osetilo se prisustvo zastoja u spoljnoj trgovini, pa se umesto načela da svaki pojedinac treba da ima pozitivan saldo u trgovini sa inostranstvom prešlo na načelo da svi učesnici u spoljnoj trgovini ostvaruju suficit u spoljnotrgovinskom bilansu.Shodno tome preduzimaju se mere za podsticanje izvoza, pre svega finalnih proizvoda.S druge strane, uvode se razne mere za ograničavanje uvoza.Pri tome se merkantilisti zalažu za blaži tretman ograničenja na sirovine i poluproizvode.
Vladavina merkantilističkih koncepcija podudara se sa peridom prelaska sa naturalne na novčanu privredu, kasnog feudalizma u rani kapitalizam, tako da je merkantilistička ekonomska misao poslužila kao osnov za formiranje ekonomske politike u funkciji stvaranja nacionalne dražave i jačanja kapitalističke privrede.Merkantilistička spoljnotrgovinska politika je bila u funkciji jačanja nacionalne moći i nacionalnog bogatstva i, umesto brojnih i malih feudalnih tržišta, formiranja jakog nacionalnog tržišta kao osnove ekonomske moći centralne vlasti.
Merkantilisti su se zalagali za uvođenje što viših carina na uvoz u cilju njegovog destimulisanja i favorizovanja domaćih proizvođača.Ograničavajući uvoz i stimulišući izvoz, merkantilisti su verovali u ispravnost takve spoljnotrgovinske politike, smatrajući da ona pouzdano dovodi do aktivnog trgovinskog bilansa.Postavlja se pitanje da li je to moguće u uslovima postojanja jedinstva svetske privrede kada je već afirmisan princip pžrecipročne tražnje i kada je uspostavljen visok stepen uzajamne zavisnosti nacionalnih privreda većine zemalja ne samo preko razmene roba, već i usluga i transfera faktora proizvodnje.Ovo pitanje zaslužuje pažnju jer su i sada, na kraju 20. Veka u uslovima naglašene globalizacije svetske privrede, prisutni pokušaji da se raznim protekcionističkim merama, po uzoru na merkantilističke ideje, u oblasti spoljne trgovine ostvare nacionalni ciljevi na račun drugih zemalja.
Iako se merkantilizam ne smatra pravom naučnom koncepcijom, pa čak ni samostalnom ekonomskom školom, ipak se ne može poreći i osporiti trgovinskoj politici merkantilizma zasluga za uspostavljanje prvog celovitog sistema spoljne trgovine.
Spoljne trgovina, koja se tada isključivo svodila na robnu razmenu, uticala je direktno na količinu raspoloživog zlatnog novca u zemlji.Suficit spoljnotrgovinskog bilansa značio je, za iznos pozitivnog slda, dodatan priliv zlata iz inostranstva.N atoj osnovi dolazi do porasta likvidnosti u zemlji priliva zlata, porasta cena i oživljavanja privredne aktivnosti.
Deficit spoljnotrgovinskog bilansa podrazumevao je odliv zlata u inostranstvo i imao je u tom periodu obrnute efekte na nacionalnu privredu.Odliv zlata podrazumeva smanjenje količine novca u opticaju zemlje, što izaziva pad cena-deflaciju, porast kamatne stope, pad proizvodnje i zaposlenosti.Otuda razumljivo zalaganje merkantilista za uklanjanje deficita i nastojanje za postizanjem suficita u spoljnotrgovinskom bilansu.
Koncepcije merkantilista su prvi kritikovali liberalisti počevši od Dejvida Hjuma i njegovih sledbenika.Oni su smatrali da je povoljan trgovinski bilans moguć samo na kratak rok , koji bi se kasnije eliminisao.Ako bo jedna zemlja postigla suficit u trgovinskom bilansu, to bi izazvalo priliv zlata i srebra u tu zemlju.N ataj način bi se povećala količina noca u opticaju zemlje, što bi prema liberalistima kao zastupnicima kvantitativne teorije novca, dovelo do povećanja domaćeg nivoa cena u odnosu na nivo cena u inostranstvu.U tom slučaju domaći rezidenti bili bi stimulisani da kupuju inostranu robu.Istovremeno bi domaći izvoz počeo opadati, jer bi se usled poskupljenja domaće robe smanjila inostrana tražnja za domaćom robom.
Druga kritika merkantilističkog shvatanja spoljne trgovine odnosi se na stav o statičkom shvatanju svetske ekonomije.Prema merkantilistima, svetsko bogatstvo je konstantna veličina.Uz ovu pretpostavku, sve zemlje ne bi mogle istovremeno uživati koristi od međunarodne trgovine.
INSTRUMENTI SPOLJNOTRGOVINSKE POLITIKE
Ostvarivanje ciljeva spoljnotrgovinske politike podrazumeva primenu određenih instrumenata i mera te politike.Današnja praksa spoljnotrgovinske politike u svetu stvorila je čitav niz različitih instrumrnata te politike koji se danas, manje više, primenjuju u svim zemljama sveta.
Instrumenti za regulisanje izvoza-primenjuju se u sistemu mera spoljnotrgovinske politike sa osnovnim ciljem da zemlja poveća izvoz svojih proizvoda i usluga, odnosno na taj način poveća svoj devizni priliv i aktivno deluje na rešavanje svojih platnobilansnih problema
1.Izvozne premije i subvencija, imajuširoku primenu u podsticanju izvoza roba i usluga i koristi ih većina zemlja za sve ili samo pojedine proizvode sa kojima izlazi na međunarodno tržište.Njih daje država iz svog budžeta izvoznicima proizvoda i usluga.Na taj način, ona stimuliše izvoznike, stvarajući mogućnost da oni snize cene svojih proizvoda i usluga međunarodnom tržištu-do nivoa premija i subvencija, odnosno država na taj način utiče na povećanje konkurentske sposobnosti svoje privrede na tom tržištu.Izvozne premije se obično utvrđuju u nekom procentu od ostvarenog izvoza.
2.Kreditiranje izvoza, ima zadatak da omogući izvoznicima da dođu do povoljnih kredita kojima će povećati proizvodnju namenjenu izvozu ili olakšati plasman te proizvodnje na inostranom tržištu.Njih odobrava država iz specijalnih fondova ili ih obezbeđuje putem mehanizma kreditne politike.Na taj način izvoznici dolaze do jeftinijeg obrtnog ili trajnog kapitala, što jača njihovu izvoznu poziciju-stimuliše ih na popvećanje izvoza.
3.Retenciona kvota, predstavlja procentualni deo deviza ostvarenih izvozom koji ostaje izvozniku na slobodno raspolaganje.U svojim deviznim sistemima pojedine zemlje propisuju obavezu da izvoznici ostvareni devizni priliv po osnovu izvoza roba i usluga-u celini ili delimično, prodaju državi po određenom kursu.Država može u celini ili delimično da oslobodi pojedine izvoznike takve obaveze, odnosno da im tu obavezu-izraženu kroz visinu retencione kvote, poveća ili smanji.Ako je ta obaveza prema državi manja, to znači da će izvoznici biti stimulisaniji da više izvoze jer im ostaje više deviza od ostvarenog izvoza na slobodno raspolaganje, i obrnuto.
4.Vezivanje uvoznih prava za izvoz, predstavlja specifičan instrument spoljnotrgovinske politike koji se primenjuje u zemljama sa državnim sistemom raspolaganja devizama.Naime, u zavisnosti od ostvarenog izvoza, izvoznicima se odobrava pravo na uvoz uopšte ili samo određenih proizvoda.
5.Regulisanjem kursa domaće valute, vrši se poboljšanje ili pogoršanje položaja izvoznika, ali i uvoznika, u primarnoj raspodeli u zemlji.Promenom kursa domaće valute-devalvacijom ili revalvacijom, utiče se na ekonomski položaj izvoznika i uvoznika.Kao mera stimulacije izvoza primenjuje se devalvacija domaće valute.Ona omogućuje izvoznicima prisvajanje većeg dela novostvorene vrednosti društva do koga dolazi promenom odnosa između vrednosti domaće i inostranih valuta.Prelivanje novostvorene vrednosti na ovaj način u korist izvoznika, dešava se da štetu uvoza, i na račun opšteg rasta cena-inflacije
6.Damping, označava prodaju robe i usluga na inostranom tržištu po cenama koje su niže od njihovih cena na domaćem tržištu, često i niže od njihovih troškova proizvodnje.Ciljevi primene dampinga mogu se odnositi na potiskivanje konkurenata sa određenih tržišta, osvajanje novih tržišta, izvoz po svaku cenu radi povećanja deviznog priliva zemlje i slično.
7.Kvantitativna ograničenja izvoza vrše se posebnim instrumentima, kao što su-zabrana izvoza, kontigentiranje izvoza i izvozne dozvole.
Instrumenti za regulisanje uvoza-regulisanje uvoza primenom različitih instrumenata i mera u osnovi može imati sledeće ciljeve:zaštitu domaće privrede od inostrane konkurencije, uticaj na uspostavljanje željenih odnosa između ponude i tražnje na domaćem tržištu, obezbeđenje sredstava za državni budžet, uticaj na privrednu strukturu zemlje, strukturiranje uvoza i izvoza, itd.Ova grupa instrumenata spoljnotrgovinske politike je vrlo brojna.Njihova pojedinačna ili grupna primena uslovljena je ciljevima koje treba ostvariti u politici uvoza ali i drugim oblastima spoljnotrgovinske politike.
1.Carine, čine najčešće upotrbljavani instrument spoljnotrgovinske politike za regulisanje uvoza.Možemo ih definisati kao posebnu vrstu poreza koji se naplaćuje na robu koja prolazi državnu ili carinsku granicu.To praktično znači da svaka zemlja ima svoj carinski režim, ili se taj režim proteže na zemlje članice carinske unije –ako takav oblik zajedništva između zemalja postoji.Unutar zemlje moguće je da postoje slobodne carinske zone u kojima roba ne podleže carinjenju, pa je za veličinu tih zona carinsko područje manje od državnog.
Carine se koriste pre svega, za regulisanje uvoza robe ali mogu biti primenjene i za regulisanje njenog izvoza pa i tranzita preko državne teritorije.One su klasičan instrument ograničenja spoljne trgovine koji se već vekovima primenjuje u međunarodnoj trgovini.
a.Prema ekonomskoj funkciji carine mogu biti zaštitne i fiskalne.Smisao uvođenja zaštitnih carina jeste zaštita domaćih proizvođača na domaćem tržištu od konkurencije inostranih proizvođača.Roba tih proizvođača, primenom zaštitnih carina, postaje skuplja na domaćem tržištu od iznosa carina, te se na ovaj način podstiče domaća proizvodnja u smislu njenog povećanja i razvoja.
b.prema smeru kretanja robe, carine mogu biti:uvozne, izvozne i tranzitne.Uvozne carine su najčešće u primeni i plaćaju se na robu koja se uvozi iz inostranstva u cilju plasmana na domaćem tržištu.Izvozne i tranzitne carine retko se primenjuju.Tranzitne carine se plaćaju na robu u tranzitu-robu koja prelazi državnu teritoriju, odnosno teritoriju carinsko područja.
c.prema načinu određivanja carine mogu biti autonomne ili konvencionalne.Autonomne-svaka država određuje samostalno, nezavisno od drugih država.Dok konvencionalne,isto određuje svaka država posebno, ali poštujući pritom ugovorne obaveze koje ona ima sa drugim zemljama ili međunarodnim institucijama i asocijacijama.
d.prema načinu carinjenja robe, razlikujemo jedinstvene i diferencijalne carine.Prve se primenjuju jedinstveno na svu robu koja prelazi granicu u uvozu, i pri tom se ne pravi nikakva razlika između roba.Diferencijalnim carinama pravi se razlika prema vrsti robe, područja odkle roba dolazi pa i trnsportnim sredstvima koja se koriste za njen prevoz.
e.prema načinu obračuna i naplate, carine mogu biti ad valorem-prema vrednosti, specifične i mešovite.Ad valorem carine obračunavaju se i naplaćuju procentualno od nabavne vrednosti robe.Specifične carine se određuju za svaku vrstu robe, dok se u praksi najčešće koriste mešovite carine, kao kombinacija obe vrste carina.
f.grupu ostalih carina čine:preferencijalne, antidampinške, kompezatorske, borbene.Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom.Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja predstavlja sistemski pregled roba, robnih grupa i carinskih stopa.
Svaka zemlja ima svoj carinski sistem kao deo sistema ekonomskih odnosa sa inostranstvom.Njegov sastavni deo je i carinska tarifa koja predstavlja sistemski pregled roba, robnih grupa i carinskih stopa.
Uvozne takse-su poseban instrument regulisanja uvoza koji se primenjuje zajedno sa carinama sa kojima se najčešće i zajedno naplaćuju.Smisao njihovog uvođenja jeste izbegavanje međunarodnih konvencija i bilateralnih sporazuma kojima se ograničava visina carinskog opterećenja robe i usluga u međunarodnom prometu.Uvoznim taksama se one na indirektan način povećavaju, s obzirom na to da se takse obračunavaju i plaćaju na isti način kao i carine.
Kvantitativna ograničenja uvoza-kao i kod izvoza, vrše se posebnim instrumentima među kojima su najčešće u primeni:zabrana uvoza, kontigentiranje i uvozne dozvole.Radi se o administrativnim instrumentima čija je primena vrlo raširena u praksi.Oni su u funkciji ostvarivanja ciljeva spoljnotrgovinske politike ali i drugih ciljeva kao što su sprečavanje širenja zaraznih bolesti, očuvanje životne sredine, očuvanje sigurnosti i bezbednosti, zaštita zdravlja građana i dr.
Sa ekonomskog stanovišta zabrani uvoza nekih proizvoda i usluga, država pribegava onda kada se potrebe za tim proizvodima i uslugama mogu zadovoljiti domaćom proizvodnjom pa bi njihov uvoz predstavljao nepotrebno trošenje deviznih sredstava.Kontigentiranje uvoza je instrument čijom primenom se uvoz ograničava na određenu količinu proizvoda ili na određenu sumu deviza koja se može utrošiti za uvoz pojedinih proizvoda.Razlozi za ovakvu vrstu ograničenja uvoza mogu, takođe, biti platnobilansne prirode.Sistem uvoznih dozvola podrazumeva da uvoznik, za uvoz određenih proizvoda, prethodno obavezno pribavlja uvoznu dozvolu od nadležnog državnog organa.Treba podvući i ovde, da nadležni državni organ autonomno procenjuje da li će dati dozvolu za uvoz i kada će je dati.
Porez na promet kao instrument regulisanja uvoza, koristi se za dodatno opterećenje uvezene robe pored uvoznih carina i taksi.Njegova suština je u tome da se uvozni proizvodi namenjeni domaćem tržištu, dodatno oporezuju primenom većih stopa poreza na promet u odnosu na visinu tih stopa koje se primenjuju na proizvode domaćeg porekla.Pritom se polazi od toga da se radi o luksuznim proizvodima kao što su, luksuzni automobili, strana alkoholna pića, posebne vrste kozmetike i dr.,na koje se uvodi posebno poresko opterećenje koje se sastoji u visokom porezu na promet.
ZAVISNOST ZEMLJE OD SPOLJNE TRGOVINE
Razvoj robne proizvodnje usko je vezan sa potrebom širenja nacionalnog-domaćeg tržišta na kome proizvođači pretvaraju svoju robu u novac, ako uslov za nastanak novog ciklusa proizvodnje.Rastuća proizvodnja, kao rezultat međunarodne podele rada, prevazilazi potrebe i okvire nacionalnog tržišta.Nacionalno tržište postaje nedovoljno za plasman domaće proizvodnje tako da je domaći proizvođač prinuđen da jedan deo proizvoda plasira na tržišta izvan granica svoje zemlje.Što je razvoj robne proizvodnje brži i nacionalno tržište manje, to je neophodnost izlaska na svetko tržište veća.
Važnost spoljne trgovine u nacionalnoj privredi meri se relativnim učešćem vrednosti izvoza i uvoza u nacionalnom dohotku.Najvažniji pokazatelj stepena zavisnosti zemlje od spoljne trgovine je spoljnotrgovinski koeficijent, dobija se kao odnos vrednosti spoljne trgovine-izvoz+uvoz i nacionalnog dohotka.
Ako je vrednost spoljnotrgovinskog koeficijenta do 5% onda se govori o maloj ili niskoj zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.Ako je ovaj koeficijent između 5 i 20%, onda je zemlja srednje ili umereno zavisna od spoljne trgovine. I najzad, ukoliko je spoljnotrgovinski koeficijent iznad 25%, onda je zemlja visoko ili izraženo zavisna od spoljne trgovine.Stavljanjem u odnos samo vrednosti izvoza jedne zemlje prema nacionalnom dohotku u istoj godini dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza, kao takođe jedan od pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.Koeficijent zavisnosti zemlje od izvoza ustvari izražava sklonost uvozu.Ako se pri tome ovaj pokazatelj posmatra u dužem vremenskom periodu za niz uzastopnih, obično 10 godina, onda se dobija prosečna sklonost izvozu, kao trajnije obeležje dotične privrede.
Stavljanjem u odnos vrednosti uvoza prema nacionalnom dohotku dobija se koeficijent zavisnosti zemlje od uvoza ili kako se još naziva, sklonost uvozu.Prosečna sklonost uvozu podrazumeva količnik u vidu odnosa vrednosti uvoza i nacionalnog dohotka u više uzastopnih godina i predstavlja trajniju karakteristiku neke privrede.
Odvojeno posmatranje koeficijenta zavisnosti zemlje od uvoza i izvoza i spoljnotrgovinskog koeficijenta pruža realniju sliku zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.To se pokazalo opravdanim, jer spoljnotrgovinski koeficijent može da prikrije slučajeve nekih zemalja koje su više zavisne od uvoza u odnosu na izvoz ili obrnuto, usled čega se ne može sagledati prava slika o uzrocima kretanja u spoljnotrgovinskom bilansu.Značaj ovih pokazatelja zavisnosti zemlje od spoljne trgovine može se sagledati na primeru slučaja neke od agrarno-sirovinskih koja ima monokulturni ili jednostrani izvoz koji u svojoj strukturi sadrži mali broj proizvoda.
Ako na primer, neka zemlja izvozi samo naftu, to će predstavljati 100% njenog nacionalnog izvoza, i na primer 15% svetskog izvoza nafte, njen koeficijent važnosti izvoza biće visok 6,6. Sa ovim koeficijentom, položaj zemlje u međunarodnoj trgovini biće nepovoljan, s obzirom da će ona biti visoko zavisna od tedencija na svetskom tržištu, obrnuto, dakle povoljan položaj će imati zemlja sa niskim učešćem, na primer pšenice, u ukupnom nacionalnom izvozu 5% a visokim učešćem pšenice ove zemlje u svetskom izvozu pšenice 50%, iz čega proizilazi nizak koeficijent važnosti izvoza 0,1.Slični primeri na strani uvoza mogu takođe ilustrovati značaj koeficijenta važnosti uvoza, kao indikatora zavisnosti zemlje od spoljne trgovine.
U analizi zavisnosti zemlje od spoljne trgovine, koristi se još jedan od pojedinačnih pokazatelja pod nazivom koeficijent važnosti međusobne razmene dve zemlje.Ovaj koeficijent izračunava se tako što se stavlja u odnos procentualno učešće strane zemlje u domaćem izvozu sa procentualnim učešćem domaće zemlje u uvozu strane zemlje.Dobijeni rezultat pokazuje koliko je puta strana zemlja za domaći izvoz važnija od domaće zemlje za uvoz strane zemlje.
Neki od članova zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju.
ZAKON
O SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
("Sl. list SRJ", br. 46/92, 49/92 - ispr., 16/93, 24/94, 28/96, 29/97, 59/98,
44/99, 53/99, 55/99 - ispr., 73/2000 i 23/2001)
OSNOVNE ODREDBE
Clan 1
Ovim zakonom uređuje se spoljnotrgovinsko poslovanje koje obuhvata spoljnotrgovinski promet i obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu.
Clan 2
Spoljnotrgovinski promet i privredne delatnosti u inostranstvu mogu da obavljaju preduzeca i druga pravna lica, ako ispunjavaju uslove propisane ovim zakonom. Bankarske i druge finansijske poslove u inostranstvu mogu da obavljaju banke u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje banaka, a poslove osiguranja i reosiguranja u inostranstvu - osiguravajuce i reosiguravajuce organizacije, u skladu sa ovim zakonom i saveznim zakonom kojim se uređuje osnivanje i poslovanje tih organizacija.
Clan 3
Na spoljnotrgovinsko poslovanje u oblasti naoružanja i vojne opreme primenjuju se odredbe ovog zakona, ako saveznim zakonom nije drukčije određeno.
Clan 4
Spoljnotrgovinski promet može za potrebe svoje delatnosti obavljati domace fizicko lice koje obavlja privrednu delatnost, ako je upisano u registar kod nadležnih organa u skladu sa ovim zakonom.
Clan 5
Preduzece i drugo pravno lice stiče pravo da obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje danom upisa tog poslovanja u odgovarajući registar, ako ovim zakonom nije drugačije propisano.
Clan 9
Državni organ, politička stranka i druga organizacija mogu izvršiti pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe, a preduzeće i drugo pravno lice koje nije upisano u registar za obavljanje spoljnotrgovinskog prometa može da izvrši pojedinačan posao spoljnotrgovinskog prometa za svoje potrebe,odnosno da obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa u vezi sa njegovom delatnošcu na osnovu odobrenja saveznog organa nadležnog za ekonomske odnose sa inostranstvom (u daljem tekstu: nadležni savezni organ).
Clan 10
Roba se može uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava uslove propisane za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu na domacem tržištu, a usluge u skladu sa domacim propisima i medunarodnim ugovorima. Roba za koju je obavezna zdravstvena, veterinarska, ekološka ili fitopatološka kontrola ili kontrola kvaliteta može se uvoziti ili privremeno uvoziti ako ispunjava propisane uslove. Roba se ne može uvoziti ili privremeno uvoziti ako je njen promet zabranjen u zemlji iz koje se uvozi ili u zemlji u kojoj je proizvedena. Preduzeće i drugo pravno lice ne može uvoziti opremu i trajna dobra za licnu potrošnju ako nije u zemlji obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u rokovima predviđenim propisima o stavljanju robe u promet na domacem tržištu.
Clan 11
Izvoz, odnosno uvoz izvršen je kad je roba ocarinjena i kad je prešla carinsku liniju, odnosno kad je usluga pružena. Kao dan izvoza, odnosno uvoza robe smatra se dan kad je izvršeno carinjenje robe.
POSEBNI OBLICI SPOLJNOTRGOVINSKOG PROMETA
Clan 17
Preduzece i drugo pravno lice, u okviru svoje proizvodne delatnosti, može sa stranim licem - proizvodacem zakljuciti ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji na osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa. Odobrenje se može dati ako je ugovor zakljucen u pismenom obliku sa rokom trajanja od najmanje tri godine, ako je vrednost izvoza po tom ugovoru najmanje jednaka vrednosti uvoza i ako se razmenjuju reprodukcioni materijal, poluproizvodi, delovi sklopova,sklopovi i gotovi proizvodi u istorodnoj proizvodnji, a radi specijalizacije te proizvodnje.
USLUGE U SPOLJNOTRGOVINSKOM PROMETU
Clan 22
Usluge u spoljnotrgovinskom prometu mogu da obavljaju preduzeca i druga pravna lica upisana u registar za obavljanje tih usluga, ako ovim zakonom nije drukcije odredeno. Uslugama u spoljnotrgovinskom prometu smatraju se narocito: izvodenje investicionih radova u inostranstvu i ustupanje investicionih radova stranom licu u zemlji, usluge medunarodnog transporta robe i putnika, pomorsko-tehnicke usluge na moru i podmorju i druge usluge koje su u vezi sa medunarodnim transportom (medunarodna špedicija, skladištenje i aerodromske usluge, agencijske usluge u transportu i sl.), ugostiteljske i turisticke usluge, posredovanje i zastupanje u prometu robe i usluga, poštansko- telefonsko-telegrafske i druge telekomunikacione usluge, usluge kontrole kvaliteta i kvantiteta u izvozu i uvozu robe, naucnoistraživacke, istraživacko-razvojne i usluge pružanja i korišcenja informacija i znanja u privredi i nauci, usluge atestiranja i druge usluge u skladu sa prihvacenom klasifikacijom i nomenklaturom.
Clan 25
Izvodenje investicionih radova, odnosno izvodenje pojedinih radova na investicionom objektu u Jugoslaviji (u daljem tekstu: investicioni radovi u Jugoslaviji), može se ustupiti stranom izvodacu na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja ili izvršenog prikupljanja ponuda odredenog najmanjeg broja ponuđaca, u skladu sa propisima kojima se ureduje javno nadmetanje i prikupljanje ponuda.
Clan 27
Ugovor o izvodenju investicionih radova u inostranstvu, odnosno ugovor o izvodenju investicionih radova u Jugoslaviji zakljucuje se u pismenom obliku i upisuje se u poseban registar koji vodi nadležni savezni organ.
Clan 28
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove medunarodne špedicije može organizovati otpremanje i dopremanje robe u medunarodnom saobracaju u svoje ime i po nalogu i za racun komitenta i zakljucivati ugovore o prevozu, utovaru, istovaru, pretovaru, sortiranju, pakovanju, uskladištenju i osiguranju robe, organizovati prevoz razlicitim prevoznim sredstvima, zastupati i vršiti poslove u vezi sa carinjenjem robe, osiguranjem povlastica i refakcija od vozara, ispostavljati i pribavljati transportna i druga dokumenta i vršiti druge poslove u vezi sa špediterskim uslugama u spoljnotrgovinskom prometu.
Clan 29
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za medunarodni transport robe i putnika može prevoziti robu i putnike u medunarodnom železnickom, drumskom, pomorskom, vazdušnom, recnom i jezerskom saobracaju, utovarati i servisirati i opravljati transportna sredstva i delove.
Clan 30
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za obavljanje pomorsko-tehnickih i istraživackih usluga na moru i podmorju može ugovarati i vršiti vadenje potonulih stvari i njihovo dopremanje na obalno odredište, istraživanje nafte i mineralnih dobara sa dna mora, ugovarati i organizovati postavljanje platformi za eksploataciju nafte i mineralnih dobara iz podmorja, kao i ugovarati i vršiti snabdevanje tih platformi rezervnim delovima, hranom za posadu i drugim potrebama.
Clan 31
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za medunarodne saobracajno-agencijske poslove može zastupati i posredovati u prevozu robe i putnika u medunarodnom saobracaju i vršiti druge poslove u vezi sa tim prevozom.
Clan 32
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za vršenje turistickih poslova sa inostranstvom može pružati usluge stranim licima, a narocito: ugostiteljske usluge (smeštaj, ishrana i dr.), turisticko-agencijske usluge, organizovati turisticka putovanja i izlete u Jugoslaviji i u inostranstvu, organizovati posete kulturnim, privrednim, sportskim ili drugim priredbama, organizovati sportski lov i ribolov, iznajmljivati motorna vozila i plovila, prihvatati, čuvati i održavati strana plovila, pružati usluge igara na srecu, kao i usluge turistickih putovanja i izlete u inostranstvo domacim licima.
Clan 33
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za snabdevanje prevoznih sredstava može snabdevati strana prevozna sredstva i domaca prevozna sredstva koja saobracaju na inostranim relacijama gorivom, mazivom, rezervnim delovima, industrijskom i drugom robom, kao i snabdevati njihove posade i putnike industrijskom i drugom robom. Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za pružanje aerodromskih usluga, može narocito prihvatiti i otpremati stranu robu i putnike u vazdušnom saobraćaju, pružati usluge pri sletanju i preletanju stranih vazduhoplova, prihvatati, snabdevati i otpremati te vazduhoplove.
Clan 34
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za organizovanje medunarodnih sajmova može priredivati sajmove, izložbe i druge oblike prikazivanja privrednih i drugih delatnosti u Jugoslaviji i inostranstvu i pružati druge usluge u oblasti organizovanja medunarodnih sajmova.
Clan 35
Preduzece i drugo pravno lice upisano u sudski registar za poslove kontrole kvaliteta i kvantiteta robe u medunarodnom prometu vrši tu kontrolu prvenstveno radi utvrđivanja da kvalitet, kvantitet i druga svojstva robe ispunjavaju uslove iz ugovora zaključenog izmedu kupca i prodavca robe, a može vršiti i propisane ili uobičajene delatnosti u vezi s tom kontrolom, kao što su: kontrola pakovanja i otpremanja robe, kontrola utovara, istovara, pretovara, transporta i slaganja robe u transportno sredstvo, kontrola skladišnog prostora, kontrola transportnih sredstava, vršenje ekspertiza i dr.
PRIVREMENI IZVOZ I UVOZ
Clan 43
Radi pružanja usluga stranim licima i korišcenja usluga stranih lica i u drugim slucajevima kad se roba izvozi, odnosno uvozi sa obavezom vraćanja u odredenom roku, u istom ili promenjenom stanju, roba se može privremeno izvoziti, odnosno privremeno uvoziti.
Clan 44
Preduzece i drugo pravno lice može privremeno izvoziti, odnosno uvoziti u zakup opremu radi korišcenja u proizvodnji i radi pružanja usluga. Ugovor o zakupu obavezno sadrži rok trajanja zakupa, a može se predvideti da po isteku ugovornog roka zakupac trajno zadrži privremeno izvezenu, odnosno uvezenu opremu - lizing. Carinarnica, u skladu sa propisanim oblikom izvoza, odnosno uvoza i pod uslovima propisanim saveznim zakonom i propisima donetim na osnovu njega, odobrava privremeni izvoz, odnosno privremeni uvoz opreme u zakup, odnosno lizing.
Clan 46
Preduzece i drugo pravno lice može da obavlja poslove oplemenjivanja robe (preradu, doradu i obradu) stranog lica ili preduzeca koje obavlja poslove reeksporta, odnosno može dati na oplemenjivanje robu stranom licu. Preduzece i drugo pravno lice može, na osnovu odobrenja nadležnog saveznog organa, uslugu oplemenjivanja platiti, odnosno naplatiti u robi koja je data na oplemenjivanje, odnosno koja je oplemenjena. Na izvoz i uvoz robe kojom se placa, odnosno naplacuje usluga oplemenjivanja primenjuju se propisi kojima se uređuje izvoz, odnosno uvoz te robe.
Clan 47
Savezna vlada odreduje vrstu i namenu privremenog izvoza i uvoza, rokove privremenog izvoza i uvoza po namenama, a može odrediti koja se roba ne može privremeno izvoziti i uvoziti.
OSTALE ODREDBE O IZVOZU I UVOZU
Clan 48
Preduzeće i drugo pravno lice može uvoziti robu na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja, prikupljanja ponuda ili neposredne pogodbe. Javno nadmetanje i prikupljanje ponuda objavljuje se u javnom glasilu, a na njemu mogu da učestvuju strana i domaca lica. Pod uvozom na osnovu prethodno održanog javnog nadmetanja podrazumeva se i kupovina robe na robnim berzama.
Clan 50
Preduzece i drugo pravno lice može u okviru zakljucenih ugovora o izvozu i uvozu izvoziti i uvoziti robu radi zamene ranije isporucene robe za koju je komisijski utvrdeno da je neispravna ili da ne odgovara ugovorenim uslovima do roka predviđenog ugovorom za otklanjanje nedostataka i izvoziti i uvoziti robu kao naknadu za dugorocnu poslovnu saradnju kada je to predvideno ugovorom.
PRIBAVLJANJE I USTUPANJE PRAVA INDUSTRIJSKE SVOJINE I
ZNANJA I ISKUSTVA (KNOW-HOW)
Clan 53
Preduzece i drugo pravno lice može pribavljati od stranog lica, odnosno ustupiti stranom licu pravo industrijske svojine i znanje i iskustvo.
Clan 55
Ugovor o pribavljanju patenta i znanja i iskustva mora da sadrži:
1) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da ce se primenom patenta, odnosno znanja i iskustva proizvesti roba ugovorenog kvaliteta, kao i obavezu da se za vreme važenja ugovora primaocu stavljaju na raspolaganje poboljšanja na patentu i znanju i iskustvu;
2) obavezu davaoca patenta i znanja i iskustva da njihovo korišcenje ne utice štetno na život i zdravlje ljudi, odnosno stvari i životnu sredinu;
3) klauzulu da se stavljanjem u promet proizovda proizvedenih po pribavljenom patentu i znanju i iskustvu ne povreduju prava trecih lica ili obavezu davaoca da ce preduzecu, drugom pravnom licu i trecem licu nadoknaditi štetu nastalu u slucaju povredivanja prava treceg lica.
Clan 56
Ugovorom o pribavljanju patenta i znanja i iskustva ne može se predvideti zabrana da:
1) preduzece i drugo pravno lice primenjuje, unapreduje, dopunjuje i dalje razvija pribavljeni patent i znanje i iskustvo i da u svoje ime zašticuje inovacije do kojih je došlo sopstvenim istraživanjem;
2) preduzece i drugo pravno lice samostalno odlucuje o nabavci ili korišcenju sirovina, reprodukcionog materijala, rezervnih delova i opreme;
3) preduzece i drugo pravno lice izvozi proizvode i usluge u odredene zemlje, osim u zemlje u kojima davalac patenta i znanja i iskustva ima ili je dao iskljucivo pravo proizvodnje, odnosno vršenja usluga za iste proizvode i usluge;
4) patent, znanje i iskustvo, ciji je rok važnosti istekao za vreme važenja ugovora, koristi i posle prestanka ugovora, odnosno obaveza preduzeca i drugog pravnog lica da placa naknadu za korišcenje patenta i znanja i iskustva posle prestanka ugovora.
PRIVREMENE MERE
Clan 58
Ako nastanu poremecaji u spoljnotrgovinskoj razmeni i platnom bilansu, Savezna vlada preduzece mere za otklanjanje tih poremecaja.
Clan 59
Ako se usled nepredvidenih okolnosti u kratkom vremenskom periodu znatno poveca uvoz odredene robe ili se uvoz te robe vrši pod uslovima koji dovode do poremecaja na domacem tržištu i nanose, ili prete da nanesu znatnu štetu domacoj proizvodnji slicne robe, Savezna vlada privremeno preduzima mere za otklanjanje nastalih poremecaja i šteta. Te mere se primenjuju za vreme neophodno za sprecavanje ili otklanjanje štete, odnosno poremecaja.
Radi sprecavanja poremecaja u snabdevanju prehrambenim proizvodima i drugim strateškim proizvodima, kao i radi zaštite iscrpljivih prirodnih izvora, Savezna vlada može preduzeti mere privremenog ogranicavanja ili zabrane izvoza tih proizvoda.
Clan 60
Ako se u posebno sprovedenom postupku utvrdi da uvoz prouzrokuje štetu ili postoji opasnost od nastanka štete za domacu proizvodnju (damping) nadležni savezni organ propisuje antidampinšku dažbinu. Smatra se da postoji damping kada se neka roba uvozi po ceni koja je niža od njene normalne vrednosti pri cemu izaziva ili preti da izazove ozbiljnu štetu postojecoj domacoj proizvodnji ili ako bi takav uvoz znatno usporio osvajanje odredene domace proizvodnje.
UNAPREÐENJE IZVOZA ROBE I USLUGA
Clan 61
Izvoz robe i usluga i ostvarivanje deviznog priliva, pružanje usluga domacim i stranim licima u medunarodnom saobracaju (medunarodni transport robe i putnika i poštansko-telefonsko-telegrafske i druge telekomunikacione usluge) podsticu se: politikom realnog kursa dinara, razvojnom politikom, kreditno-monetarnom politikom, sistemom i mehanizmom povracaja poreskih, carinskih i drugih dažbina, povracajem dela vozarine na inostranoj relaciji i drugim merama ekonomske politike.
OBAVLJANJE PRIVREDNIH DELATNOSTI U INOSTRANSTVU
Clan 64
Pod obavljanjem privrednih delatnosti u inostranstvu, u smislu ovog zakona, podrazumeva se obavljanje proizvodnih, trgovinskih, uslužnih, naucnoistraživackih i istraživacko-razvojnih delatnosti, bankarskih i drugih finansijskih poslova i poslova osiguranja i reosiguranja, u skladu sa propisima zemlje u kojoj se te delatnosti, odnosno poslovi obavljaju. Preduzeca, druga pravna lica, osiguravajuce i reosiguravajuce organizacije koji obavljaju privredne delatnosti u inostranstvu upisuju se u registar koji vodi nadležni savezni organ. O zahtevu za upis u registar nadležni savezni organ dužan je da donese rešenje u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva.
Clan 65
Preduzece, drugo pravno lice, banka i druga organizacija iz clana 64 stav 2 ovog zakona (u daljem tekstu: osnivac) može u inostranstvu osnovati preduzece i drugi oblik organizovanja za obavljanje privrednih delatnosti u inostranstvu koji za svoje obaveze odgovaraju do visine uloženih sredstava.
Clan 66
Osnivac može odluciti da preduzece koje je osnovao u inostranstvu osnuje drugo preduzece u inostranstvu; da pristupi kao osnivac preduzecu koje je osnovalo drugo preduzece; da otkupi osnivacki ulog stranog lica, odnosno domaceg lica u preduzecu u inostranstvu i da poveca svoj osnivacki ulog u preduzecu u inostranstvu, o cemu je dužan da, u roku od 30 dana od dana izvršene promene, obavesti Savezno ministarstvo radi upisa u registar.
Clan 70
Osnivac može osnovati preduzece u inostranstvu za holding poslovanje ako ispunjava uslove iz clana 68 ovog zakona i ako u tom preduzecu raspolaže sa više od 50% udela u osnivackom ulogu. Pod holding poslovanjem, u smislu ovog zakona, podrazumeva se osnivanje i finansiranje drugih preduzeca i upravljanje drugim preduzecima u inostranstvu.
Clan 71
Osnivac holding preduzeca može odluciti da to preduzece osnuje u istoj ili drugoj zemlji drugo preduzece, ako osnivac ispunjava uslove iz clana 68 ovog zakona i ako holding preduzece raspolaže sa više od 50% uloga u preduzecu koje osniva.
Clan 74
Ako preduzece u inostranstvu iskaže gubitak po godišnjem obracunu, po propisima zemlje u kojoj je osnovano, taj gubitak pokriva saglasno propisima te zemlje.
Clan 75
Preduzece u inostranstvu može prestati sa radom po odluci osnivaca, u slucajevima predvidenim ovim zakonom i po propisima zemlje u kojoj je osnovano. U slucajevima iz stava 1 ovog clana, osnivac je dužan da obavesti nadležni savezni organ radi brisanja preduzeca iz registra.
CUVANJE UGLEDA U SPOLJNOTRGOVINSKOM POSLOVANJU
Clan 83
Preduzece i drugo pravno lice i zaposleni u tom preduzecu, odnosno u drugom pravnom licu dužni su da u spoljnotrgovinskom poslovanju cuvaju ugled preduzeca, drugog pravnog lica i zemlje u inostranstvu. Povredom ugleda smatra se postupanje protivno dobrim poslovnim obicajima, poslovnom moralu i suprotno donetim uzansama, kao i nanošenje štete drugim preduzecima i drugim pravnim licima nelojalnom utakmicom.
KONTROLA SPOLJNOTRGOVINSKOG POSLOVANJA
Clan 85
Kontrolu spoljnotrgovinskog poslovanja vrše služba nadležna za platni promet i finansijski nadzor, Narodna banka Jugoslavije i carinski organi u okviru ovlašcenja utvrdenih saveznim zakonom, o cemu dostavljaju izveštaj nadležnom saveznom organu. Inspekcijski nadzor spoljnotrgovinskog poslovanja vrši Savezni tržišni inspektorat i Savezni devizni inspektorat.
Clan 86
Carinski organi, prilikom carinjenja robe, vrše kontrolu da li stvarno stanje robe koja se izvozi ili uvozi odgovara propisanom obliku izvoza i uvoza i da li postoji atest za robu koja podleže obaveznom atestiranju. U vršenju te kontrole primenjuju se propisi kojima se ureduje vršenje kontrole pri carinjenju robe.
KAZNENE ODREDBE
1. Privredni prestupi
Clan 93
Novcanom kaznom od 60.000 do 600.000 novih dinara kaznice se za privredni prestup preduzece ili drugo pravno lice:
1) ako bez upisa u odgovarajuci registar obavlja spoljnotrgovinsko poslovanje, osim ako ovim zakonom nije drukcije propisano (clan 5);
2) ako obavlja poslove spoljnotrgovinskog prometa za cije izvršenje nije dobilo odobrenje od nadležnog saveznog organa (clan 9);
3) ako zakljuci ugovor o uvozu ili privremenom uvozu robe koja ne ispunjava uslove za stavljanje u promet, odnosno za upotrebu te robe na domacem tržištu, odnosno ako zakljuci ugovor o uvozu usluga koji nije u skladu sa domacim propisima i medunarodnim konvencijama, ili robe ciji je plasman zabranjen u zemlji porekla, odnosno ako uvozi opremu i trajna dobra za licnu potrošnju, a u zemlji nije obezbedilo rezervne delove, potrošni materijal i pribor za njihovo održavanje u propisanom roku (clan 10);
4) ako se ne pridržava propisanog oblika izvoza ili uvoza za robu koju izvozi ili uvozi kojim je roba razvrstana na pojedine oblike izvoza i uvoza ili ako uveze opasne otpadne materije (clan 12);
5) ako bez odobrenja nadležnog saveznog organa sa stranim licem zakljuci ugovor o dugorocnoj proizvodnoj kooperaciji, odnosno ako najkasnije do 31.marta naredne godine ne izvrši prebijanje dugovanja i potraživanja medusobnih isporuka po tom ugovoru za prethodnu godinu (clan 17 st. 1 i 2);
6) ako bez odobrenja odnosno suprotno odobrenju nadležnog saveznog organa vrši kompenzacione poslove ili kupuje robu u inostranstvu radi prodaje u inostranstvu, odnosno kupljenu i uvezenu ili privremeno uvezenu robu ponovo
PRELAZNE I ZAVRŠNE ODREDBE
Clan 105
U slucaju prestanka prava za obavljanje spoljnotrgovinskog poslovanja reduzece može zapocete poslove spoljnotrgovinskog poslovanja završiti ili ih ustupiti preduzecu i drugom pravnom licu koje je registrovano za spoljnotrgovinsko poslovanje.
Clan 106
Osnivaci kojima je do dana stupanja na snagu ovog zakona izdato odobrenje, odnosno kojima je registrovano obavljanje odredenog oblika privrednih delatnosti u inostranstvu, mogu nastaviti obavljanje tih delatnosti u skladu sa izdatim odobrenjem, odnosno registracijom, s tim što su dužni o svim statusnim promenama u organizovanju obavestite nadležni savezni organ, a banke - Narodnu banku Jugoslavije u roku od 30 dana od dana nastalih promena.
Clan 107
Propisi i drugi opšti akti koji su doneseni na osnovu ovlašcenja iz Zakona o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni list SFRJ", br. 63/89 i 22/92) uskladice se sa odredbama ovog zakona u roku od 30 dana od dana njegovog stupanja na snagu.
Clan 108
Stupanjem na snagu ovog zakona prestaje da važi Zakon o spoljnotrgovinskom poslovanju ("Službeni list SFRJ", br. 63/89 i 22/92).
